Uputstva za prevenciju kamena u bubregu

Jeste li i Vi jedna od osoba koja se ponekad zapitala:

• Ko stvara bubrežno kamenje?
• Zašto?
• Od čega nastaje; od čega je sastavljeno?
• Gde nastaje bubrežno kamenje?
• Kako se dijagnostikuje?
• Šta može moj lekar da uradi u vezi problema sa kamenom?
• Kako će moj lekar da ustanovi koju vrstu kamena imam?
• Kako se leči?
• Može li da se spreči nastajanje kamenja?
• Šta podrazumeva prevencija i ima li efekata?

Ovo su samo neka od pitanja koja muče na hiljade pacijenata koji se svakodnevno obraćaju urolozima radi bilo kojeg stepena oboljevanja od kamena u bubrezima.

Ovde se pokušalo odgovoriti na ta najčešća pitanja, te ponuditi što više informacija za bolje razumevanje problema, a i za naglašavanje važnosti prevencije.

BUBREŽNO KAMENJE

Kamenje u bubrezima je jedno od najčešćih bolesti urinarnog trakta. U našoj zemlji pacijenti prave preko milion poseta godišnje specijalizovanim zdravstvenim ustanovama da bi tretirali kamenje. Muškarci oboljevaju više nego žene.

Međutim, kamenje u bubrezima, koje je jedno od najbolnijih uroloških stanja, nije produkt modernog doba. Naučnici su našli dokaze kamena u bubregu kod 7,000 godina stare egipatske mumije.

Mnogi bubrežni kamenčići se spontano eliminišu iz organizma. Kamenje koje uzrokuje trajne simptome ili druge komplikacije, može se tretirati raznim tehnikama, od kojih većina ne iziskuje velike hirurške operacije. Takođe, napreci u istraživanjima vode do boljeg razumevanja mnogih faktora koji potpomažu stvaranje kamenja.

MOKRAĆNI ORGANI

Mokraćne organe, odnosno urinarni trakt, predstavljaju: bubrezi, ureteri, mokraćna bešika i uretra. Bubrezi su parni organi izgleda pasulja, smešteni ispod rebara prema sredini leđa. Bubrezi odstranjuju višak vode i otpadne materije iz krvi, pretvarajući ih u urin. Oni takođe održavaju stabilan balans soli i drugih materija u krvi. Bubrezi produkuju hormone koji pomažu izgradnju kostiju i formiranje crvenih krvnih zrnaca.

Uzane cevčice, koje se zovu ureteri, nose urin iz bubrega u mokraćnu bešiku, trouglasto uobličenu komoru u donjem delu trbuha. Kao balon, elastični zidovi bešike se rastežu i šire da prihvate urin. Zidovi se skupljaju i priljubljuju jedan uz drugi, kada se urin isprazni van organizma kroz uretru.

ŠTA JE TO BUBREŽNI KAMEN?

Bubrežni kamen je formacija izgrađena od kristala koji se izdvajaju u urinu i raste u bubregu. Normalno urin sadrži sastojke koje sprečavaju formiranje kristala. Izgleda da ovi inhibitori ne funkcionišu kod svih, te tako neki ljudi formiraju kamenje, a neki ne. Ako kristali ostanu dovoljno sitni, putovaće kroz urinarni trakt i izaći iz organizma sa urinom, a da ne budu primećeni.

Bubrežni kamen može da se sastoji od različitih kombinacija hemijskih supstanci. Najčešći tip kamena se sastoji od kalcijuma u kombinaciji sa oksalatima ili fosfatima. Ove hemijske supstance su deo normalne ishrane i čine važan deo organizma, kao što su kosti i mišići.

Manje čest tip kamena je uzrokovan infekcijom u urinarnom traktu. Ovaj tip kamena se zove struvit ili kamen infekcije. Još manje čest je kamen mokraćne kiseline, a cistinsko kamenje je retko.

Urolitijaza je medicinski termin, korišćen da opiše kamenje koje potiče iz urinarnog trakta. Ostali termini koji se takođe često koriste su: bolest kamena urinarnog trakta i nefrolitijaza. Lekari takođe koriste termine koji opisuju lokaciju kamena u urinarnom traktu. Na primer, ureteralni kamen (ureterolitijaza) je bubrežni kamen nađen u ureteru. Zbog jednostavnosti, ovde koristimo termin: bubrežni kamen.

Kamenje u žuči i kamenje u bubrezima nisu povezani. Oni se formiraju u različitim delovima organizma. Ko ima kamen u žuči, ne mora neminovno da izgradi kamen u bubrezima.

Sastav i izgled kamenja

Sastav i izgled kamenja

KO DOBIJA KAMENJE U BUBREZIMA?

Iz nedovoljno poznatih razloga, broj ljudi u zapadnim zemljama sa kamenjem u bubregu konstantno raste zadnjih dvadeset godina. Belci su skloniji razvijanju kamenja u bubrezima nego crnci. Kamenje se dešava češće kod muškaraca. Bubrežno kamenje se javlja najčešće između dvadesete i četrdesete godine. Osobe koje dobiju više od jednog kamena, verovatno će nastaviti i dalje da ih razvijaju.

ŠTA UZROKUJE BUBREŽNO KAMENJE?

Hrana? Metabolički poremećaji? Infekcije? Bolesti urinarnog trakta? Nasledne bolesti?

Na žalost, lekari ne znaju uvek šta uzrokuje formiranje kamenja. Neka hrana može podstaknuti stvaranje kamena kod osoba koje su prijemčive. Međutim, naučnici ne veruju da uzimanje bilo koje specifične hrane može uzrokovati formiranje kamena kod osoba koje nisu prijemčive.

Za osobu sa bubrežnim kamenom u porodičnoj istoriji bolesti je verovatnije da će da razvije kamen. Infekcije urinarnog trakta, bolesti bubrega, kao što je cistična bolest, te metabolične bolesti, kao što je hiperparatireoidizam, su takođe povezane sa stvaranjem kamena.

Pored toga, više od 70% osoba sa retkim naslednim oboljenjem koje se zove renalna tubularna acidoza, razvija bubrežno kamenje. Cistinurija i hiperoksalurija su druga dva retka nasledna metabolička oboljenja, koja često uzrokuju kamenje u bubrezima. Kod cistinurije, suvišak aminokiseline cistina, koji se nije rastvorio u urinu, se izlučuje. Ovo može dovesti do formiranja kamena građenog od cistina. Kod pacijenata sa hiperoksalurijom, organizam stvara suviše soli oksalata. Kada ima više oksalata nego što može da se rastvori u urinu, kristali se talože i formiraju kamenje.

Hiperkalciurija je nasledna. Ona je uzročnik kamenja kod više od polovine pacijenata. Kalcijum se resorbuje iz hrane u višku, a izlučuje se kroz urin. Ovaj visok nivo kalcijuma u urinu uzrokuje da se kristali kalcijum oksalata ili kalcijum fosfata formiraju u bubrezima ili urinarnom traktu.

Ostali uzročnici kamenja u bubrezima su: hiperurikozurija (bolest metabolizma mokraćne kiseline), giht, prekomerno unošenje vitamina D i razna blokiranja urinarnog trakta. Neki diuretici (lekovi za izbacivanje vode), ili antacidi koji sadrže kalcijum, mogu da povećaju rizik za stvaranje bubrežnog kamenja, povećavanjem količine kalcijuma u urinu.

Kamenje kalcijum oksalata može da se stvori i kod osoba koje imaju hroničnu upalu creva, ili koje su imale neku od operacija creva tipa bypass ili sa kolostomom (veštačkim otvorom). Kao što je već spomenuto, struvitno kamenje može da se formira kod osoba koje su imale infekciju urinarnog trakta. Osobe koje uzimaju inhibitor proteaze Indinavir, lek oji se koristi za lečenje HIV infekcija i side, su rizični za stvaranje bubrežnog kamenja.

KOJI SU SIMPTOMI?

Najčešće su to bolovi i pojava krvi u mokraći, ponekad praćeni mučninom, povraćanjem i povišenom temperaturom.

Obično je izrazit bol prvi simptom bubrežnog kamena. Bol često počinje iznenada, kada se kamen pomera u urinarnom traktu, uzrokujući nadražaj ili blokiranje toka urina. Tipično, pacijent oseća oštar, ograničen bol u leđima i na strani gde se nalazi bubreg, ili u donjem delu trbuha. Nekad se javljaju mučnina i povraćanje. Kasnije, bol može da se proširi na prepone.

Ako je kamen isuviše velik da bi lako prolazio, bol se nastavlja, jer mišići iz zida tankog uretera pokušavaju da istisnu kamen u bešiku. Ako kamen raste ili se pomera, u urinu se može pojaviti krv. Ako se kamen pomera niz ureter bliže bešici, može da se ima osećaj čestog nagona na mokrenje ili da se oseća žarenje tokom mokrenja.

A ako se temperatura i drhtavica udruže sa nekim od ovih simptoma, onda verovatno postoji i infekcija. U tom se slučaju pacijent mora odmah obratiti lekaru.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE BUBREŽNO KAMENJE?

Ponekad se nemo kamenje – ono koje ne uzrokuje simptome – pronalazi na rentgenskim snimcima, koji se uzimaju iz drugih razloga. To kamenje bi verovatno prošlo neprimećeno.

Mnogo češće se bubrežno kamenje pronađe na rentgenskim snimcima ili ultrazvučnom pregledu osoba koje se žale na pojavu krvi u urinu ili na iznenadan bol. Ove dijagnostičke procedure daju lekaru dragocene informacije o veličini kamena i njegovoj lokaciji. Analize krvi i urina pomažu da se otkrije bilo koje stanje koje može podstaći formiranje kamena.

Lekar može odlučiti da snimi urinarni trakt posebnim rentgenskim pregledom koji se zove IVP (intravenska pijelografija), mada ovu metodu sada sve više zamenjuje CT urografija Rezultati ovih snimanja pomažu u određivanju pravilnog lečenja.

KAKO SE LEČI BUBREŽNO KAMENJE?

Srećom, operacije obično nije potrebna. Većina bubrežnog kamenja može da prođe kroz urinarni trakt uz pomoć dosta vode (2 do 3 litra dnevno). Može se ostati kući tokom ovog procesa, uzimajući dosta tečnosti i lekove protiv bolova po potrebi. Lekar obično traži da se sačuva izbačeni kamen za analizu. (Može da se uhvati u posudu ili cediljku koja se koristi samo u ovu svrhu.)

Veći kamen može na bilo kom delu tog puta da se zaglavi, što pored bolova koje izaziva na početku, kasnije, iako bolovi nestaju, dovodi do oštećenja bubrega. Svaki kamen u bubregu koji je veći od 10mm, iako ne izaziva tegobe, treba otkloniti; i, naravno, svaki onaj koji izaziva tegobe, bez obzira gde se nalazi.

PRVI KORAK: PREVENCIJA

Ako ste imali više od jednog kamena, verovatno ćete formirati još; zbog toga je prevencija veoma važna. Da bi se sprečilo formiranje kamenja, Vaš lekar mora da odredi uzrok. Lekar će zahtevati laboratorijske analize, koje obuhvataju analize krvi i urina. Lekar će Vas pitati i o istoriji bolesti, profesiji, navikama u ishrani. Ako je kamen odstranjen ili izbačen, a Vi ste ga sačuvali, trebalo bi da se laboratorijski analizira, jer sastav kamena pomaže u planiranju lečenja.

Verovatno će Vam se tražiti i da sakupljate urin u toku 24 časa, a nakon što je kamen izmokren ili odstranjen. To koristi za merenje zapremine urina, te merenje nivoa kiselosti, kalcijuma, natrijuma, mokraćne kiseline, oksalata, citrata i kreatinina. Vaš lekar će iskoristiti rezultate ovih analiza da odredi uzrok stvaranja kamena. Drugo 24 časovno skupljanje urina može biti neophodno da pokaže da li preduzeta terapija funkcioniše.

IZMENE NAČINA ŽIVOTA

Jednostavna a najvažnija izmena u cilju prevencije kamenja je unošenje više tečnosti – najbolje vode. Ako ste skloni formiranju kamenja, trebalo bi da pijete dovoljno tečnosti tokom dana (2,5 do 3 litra), tako da izmokrite najmanje 2 litra urina u periodu od 24 časa.

Osobama koje stvaraju kalcijumsko kamenje se obično kaže da izbegavaju mlečne proizvode i drugu hranu koja ima visok sadržaj kalcijuma. Ali, skorašnja istraživanja su pokazala da hrana bogata kalcijumom, uključujući i mlečne proizvode, pomaže u prevenciji kalcijumskog kamenja. Međutim, uzimanje kalcijuma u tabletama, može da poveća rizik od razvijanja kamena.

Može Vam se preporučiti da izbegavate hranu sa dodatkom vitamina D i neke vrste antacida koje sadže kalcijum. Ako imate veoma kiseo urin, možda ćete trebati da jedete manje mesa, ribe i živine. Ova hrana povećava kiselost mokraće.

Za prevenciju cistinskog kamenja, trebalo bi da pijete dovoljno tečnosti svakog dana, da bi se razblažila koncentracija cistina u urinu, što može biti teško. Možda je potrebno i više od 3 litra vode u toku 24 časa, a trećina toga mora biti popijena tokom noći.

Osobama sklonim formiranju kalcijum oksalatnog kamenja može biti preporučeno od strane lekara da smanje unos neke vrste hrane ukoliko njihov urin sadži višak oksalata. Te vrste hrane su: cvekla, čokolada, kafa, kola, orasi, spanać, jagode, čaj, pšenične mekinje. Pacijenti ne bi trebali da izbegavaju ove namirnice bez prethodne konsultacije sa lekarom. U većini slučajeva ova hrana može da se konzumira u ograničenim količinama.

MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA

Lekar može prepisati određene lekove za prevenciju kalcijumskih i kamenja mokraćne kiseline. Ovi lekovi kontrolišu kiselost ili alkalnost urina, ključne faktore u formiranju kristala. Lek Alopurinol može takođe biti koristan u nekim slučajevima hiperurikozurije.

Lekari obično pokušavaju da kontrolišu hiperkalciuriju i prema tome da sprečavaju kalcijumsko kamenje, propisivanjem određenih diuretika, kao što su hidrohlortijazidi. Ovi lekovi smanjuju količinu kalcijuma izlučenog iz bubrega u urin, čuvajući zadržavanje kalcijuma u kostima. Oni deluju najbolje kada je unos natrijuma nizak.

Vrlo retko, pacijentima sa hiperkalciurijom se mogu dati tablete natrijum celuloza fosfata, koje vezuju kalcijum u crevima, ne propuštajući ga tako u urin.

Ako se cistinsko kamenje ne može kontrolisati uzimanjem više tečnosti, lekar može prepisati lekove kao što su Tiola ili Kuprimin, koje smanjuju količinu cistina u urinu.

Za struvitno kamenje koje je potpuno uklonjeno, prvi stepen prevencije je održavanje urina bez bakterija koje mogu da uzrokuju infekciju. Urin se testira redovno, da bismo bili sigurni da se ne razvijaju bakterije.

Ako struvitno kamenje ne može da bude uklonjeno lekar može da prepiše lek koji se zove acetohidroksamična kiselina. Lek se koristi sa antibioticima dugog trajanja, da bi se sprečila infekcija koja dovodi do rasta kamena.

Osobe sa hiperparatireoidizmom ponekad stvaraju kalcijumsko kamenje. Tretman u ovim slučajevima je obično hirurški, da bi se uklonile paratireoidne žlezde (koje se nalaze na vratu). U većini slučajeva je samo jedna od ovih žlezda uvećana. Uklanjanje žlezda znači izlečenje za pacijente, kako problema uzrokovanih hiperparatireoidizmom, tako i bubrežnog kamenja.

HIRURŠKO LEČENJE

Operativno lečenje treba da bude ostavljeno kao opcija u slučajevima gde ostale mere nisu uspele. Operacija može biti potrebna da ukloni bubrežni kamen ako:

• kamen nije prošao niti nakon razumnog perioda i uzrokuje konstantan bol
• je kamen suviše veliki da prođe spontano ili je zaglavljen
• blokada protoka urina
• uzrokuje infekciju urinarnog trakta koja je u toku
• oštećuje bubrežno tkivo ili uzrokuje konstantno krvarenje
• raste (što se vidi na kontrolnim rentgenskim snimcima)

Donedavno je uklanjanje kamena operativnim putem bilo veoma bolno i zahtevalo je period oporavka od 4 do 6 nedelja. Danas je lečenje ovog kamenja veoma napredovalo, te je veliki izbor načina lečenja. Samo mali broj zahteva velike klasične hirurške zahvate.

EKSTRAKORPORALNA LITOTRIPSIJA UDARNIM TALASIMA (ESWL)

Šta je ESWL (Extracorporeal Shock Wave Lithotripsy)?

• Extracorporeal – van tela
• Shock Wave – pritisak visoke energije
• Litho – kamen
• Tripsy – razbijanje

Ekstrakorporalna litotripsija (ESWL) je procedura koja se u svetu najviše koristi u lečenju bubrežnog kamenja. Ovom metodom, udari talasa koji se stvaraju van organizma, putuju kroz kožu i tkivo organizma dok ne dosegnu do kamena koji je gušći. Kamen se razbija u parčiće slične pesku i lako sa urinom prolaze normalnim putem kroz urinarni trakt.

Ima nekoliko vrsta ovog uređaja. Kod jednog se pacijent potapa u kadu sa vodom, kroz koju se prenose talasi. Kod drugog, pacijent leži na mekom ležaju, a talasi se prenose preko vodenog jastuka i gela. Upoređujući stepen efikasnosti različitih uređaja, dolazi se do jednog paradoksa: efikasnost novijih, modernijih uređaja je nešto manja, nego starih mašina. To je stoga što se vremenom pokušavalo da se nus-pojave i komplikacije svedu na minimum. Zato je važno naglasiti da je tačno da noviji aparati imaju nešto slabiju razornu moć, ali im je zato stepen komplikacija sveden na minimum.

Većina uređaja koristi rentgen zrake ili ultrazvuk za pozicioniranje kamena tokom tretmana. U većini slučajeva se koristi vrsta anestezije, koja se zove analgosedacija, a koja kupiranjem bolova doprinosi većoj komfornosti pacijenta. Takođe omogućuje korištenje jačih udarnih talasa, čime se povećava efikasnost tretmana. Tretman se radi u ambulantnim uslovima, vreme oporavka je kratko i većina se potpuno vraća uobičajenim aktivnostima za par dana.

U toku ovog lečenja očekivane nus-pojave su: pojava krvi u urinu u toku par dana nakon tretmana, te modrice i blago tištanje u leđima. Da bi se smanjio rizik od nus-pojava, lekar savetuje pacijentima da izbegavaju uzimanje aspirina i sličnih lekova koji mogu izazvati krvarenje par nedelja pre tretmana.

Ostale nus-pojave mogu da se dese ako razlomljeni parčići kamena izazivaju nelagodu u toku prolaska kroz urinarni trakt. U nekim slučajevima lekar će da postavi sondu kroz bešiku u ureter, da bi parčići lakše prolazili.

Često kamen nije potpuno razbijen jednim tretmanom, pa je potreban još jedan tretman. Da li će kamen da se izmrvi nakon par udara ili će biti potrebno ponavljati tretman, zavisi od mnogih faktora, od kojih su najvažniji: vrsta kamena, njegova veličina i položaj. Ova metoda nije idealna za kamenje koje je veće od 20 mm.

Ko se može lečiti litotripsijom?

Bubrežno kamenje koje je veličine oko 10 mm se može uspešno tretirati litotripsijom. Litotripsija je metoda izbora i kod kamenja koje se nalazi u gornjim partijama uretera. Za kamenje u donjim partijama uretera se koristi i ureteroskopska metoda, a na urologu je da se, u zavisnosti od slučaja do slučaja, odluči koju će metodu upotrebiti. Litotripsija se ne preporučuje pacijentima u određenim stanjima, kao što su: trudnoća, bolesti udružene sa krvarenjem, suženje mokraćnog kanala ispod kamena ili ne funksionalni bubreg.

Kao što je već rečeno, često se kamen ne može razbiti samo jednim tretmanom. Litotripsija je metoda koja slobodno može da se ponavlja, ali, naravno, u onim slučajevima gde daje očekivane rezultate.

U toku naše višegodišnje prakse, pacijenti su nam često upućivali pitanje o tome koliko ova metoda može da ošteti bubreg. Noviji aparati su znatno smanjili komplikacije ove vrste, s tim što im je efikasnost nešto slabija nego starijih modela. Oštećenja bubrega koja izazivaju udarni talasi novijih aparata su minimalna i prolazna. Ono što se mora naglasiti pacijentima to je činjenica da mnogo veća oštećenja pravi kamen koji stoji nelečen u bubregu.

Koje su prednosti litotripsije?

• Bezbednija nego tradicionalna hirurška procedura
• Radi se u ambulantim uslovima
• Nije invazivna (nema hirurških rezova)
• Nizak rizik od infekcija, krvarenja i bola
• Kratak period oporavka (samo par dana, u odnosu na 6 nedelja kod tradicionalne hirurške procedure)

Zašto je nekim pacijentima potrebna cistoskopija ili stent?

Neke vrste bubrežnog kamenja se veoma teško mogu videti putem rentgena. Cistoskopija može biti potrebna da se odredi tačna pozicija kamena. Cistoskop se plasira kroz vanjski otvor urinarnog trakta. Mali fleksibilan kateter (stent ili sonda – šuplja cevčica kroz koju je moguć protok) se uvodi do bubrega ili do kamena. Kroz stent se može ubrizgati kontrast da bi se odredila pozicija kamena. Ova vrsta stenta služi i kao marker za pozicioniranje kamena. Obično se uklanja na kraju procedure.

Stent može da koristi i za sprečavanje oštećenja bubrega. Kad je bubrežno kamenje razbijeno, ono ima tendenciju da zapuši urinarni trakt izlazeći iz bubrega napolje. Stent, koji je šuplja cev, takođe može da se koristi i da obezbedi dreniranje bubrega (ovde je poznat i kao JJ sonda), kada prođu parčići kamena. Jedan kraj stenta je savijen u bubregu, dok je drugi kraj savijen u bešici. Stent nije vidljiv izvana. Urolog određuje kada će se stent izvaditi (obično 1-2 nedelje nakon procedure). Pošto je pacijent već u planiranoj analgosedaciji, to su i cistoskopija i postavljanje stenta potpuno bezbolni i trebaju manje od pola časa da se završe.

Šta se dešava nakon završene litotripsije?

Nakon završene procedure pacijent oporavljen ide kući. Ponekad neka druga stanja zahtevaju da pacijent ostane par sati u sobi za oporavak, radi praćenja i nege pacijenta od strane medicinskih sestara. Lekovi se mogu dati da ublaže bilo kakvu nelagodu. Kada je potpuno oporavljen, pacijent je spreman da se otpusti kući.

Nalagoda ili bolovi mogu da variraju od pacijenta do pacijenta. Mogu se dati tablete protiv bolova po potrebi.

Nije neuobičajeno primećivati krv u urinu, koja normalno iščezava za par nedelja. Nakon litotripsije važno je unositi dovoljno tečnosti – najmanje 8 do 10 čaša dnevno.

Većinom se pacijenti instruiraju da 1-2 nedelje nakon litotripsije pažljivo mokre kroz cediljku, da bi uhvatili fragmente kamena. Svo kamenje koje se sakupi se šalje na hemijsku analizu u laboratoriju. Kad se odredi vrsta kamena, urolog može da prepiše određene lekove koji će da spreče ponovno stvaranje kamenja.

Nakon kratkog perioda oporavka, većina pacijenata tretiranih litotripsijom mogu da se vrate svom poslu i normalnim svakodnevnim aktivnostima već nakon par dana.

PERKUTANA NEFROLITOTOMIJA

Ponekad se za uklanjanje kamena preporučuje metoda koja se zove perkutana nefrolitotomija. Ova metoda se najčešće koristi kada je kamen prevelik, tvrd, ne reaguje na litotripsiju, njegova lokacija ne dozvoljava efektivno korištenje ekstrakorporalne litotripsije ili se ne očekuje spontana eliminacija.

Ovom metodom lekar čini malu inciziju na leđima pacijenta, te pravi tunel direktno do bubrega. Koristeći instrument koji se zove nefroskop, hirurg locira i odstrani kamen. Pacijenti ostaju u bolnici nekoliko dana, a tokom oporavka im se može ostaviti mala cevčica koja se zove nefrostoma.

Prednost perkutane nefrolitotomije nad ekstrakorporalnom litotripsijom je što hirurg ukloni fragmente kamena, umesto da se oslanja na njihov prirodni put iz bubrega.

URETEROSKOPIJA

Iako se neko bubrežno kamenje u ureteru može tretirati ekstrakorporalnom litotripsijom, za kamenje u srednjem i donjem delu uretera može biti potrebna ureteroskopija. Ureteroskopija i metoda razbijanja kamena u mokraćnoj bešici spadaju u intrakorporalnu litotripsiju.

U toku ove procedure se ne prave nikakvi rezovi. Umesto toga, hirurg postavlja mali instrument koji se zove ureteroskop, kroz uretru i bešiku u ureter. Tada hirurg locira kamen, te ga ili ukloni hvataljkama, ili razbija specijalnim instrumentom koji proizvodi udarne talase. Mala sonda ili stent mogu da se ostave u ureteru nekoliko dana, da bi pomogla oporavku uretera.

Pre nego što je ovaj optički instrument omogućio ureteroskopiju, lekari su koristili slepe košarice za ekstrakciju ovog kamenja. Ova zastarela tehnika više ne bi smela da se koristi jer može da ošteti ureter.

KAMEN U BEŠICI

Formiranje kamena u mokraćnoj bešici je retko. Češći su kod muškaraca nego kod žena. Najveći broj slučajeva se javlja kod muškaraca sa uvećanom prostatom, kada uvećana žlezda sužava i obstruiše izlaz bešike. Kamenje se taloži kada je izlaz iz bešike sužen i obstruisan uvećanom prostatom. Kod pacijenata koji nose stalni kateter, može da se taloži i oko katetera. Sve ovo može da rezultira hroničnom iritacijom mokraćne bešike i infekcijom, što opet pogoduje kamenju.

Simptomi mogu biti sledeći: bol u penisu, učestalo mokrenje, otežano mokrenje sa prekidanjem mlaza usred mokrenja, krv u urinu i bol u abdomenu.

Izvesna stanja koja utiču na funkciju mokraćne bešike mogu da doprinesu stvaranju kamena. Neka od tih stanja su sledeća:

1. neurogena bešika
2. hronične infekcije
3. divertikuli mokraćne bešike
4. promene pH urina (acido-bazni balans)
5. lekovi
6. telesni minerali

Sl.2: Višestruko kamenje u mokraćnoj bešici kod pacijenta sa neurogenom bešikom

Većina kamenja se spontano eliminiše; za aliminaciju nekih su potrebne urološke procedure pri kojima se koristi cistoskop.

Litotripsija ili ekstrakorporalna litotripsija bi se mogle koristiti umesto uroloških metoda direktnog otklanjanja kamena.

NADA U ISTRAŽIVAČKI RAD

Urolozi širom sveta se bave istraživanjima uzroka stvaranja, lečenju i prevenciji kamenja u bubrezima. Uzrok je mnogo širi, tako da se uzrokom bave i mnige druge grane i to e samo medicine. Prevenciji se ne poklanja dovoljna pažnja. Prave se novi aparati, koji su sve bolji i u smislu ehnike i u smislu terapije, što je sve « gašenje požara», a nepoznati uzroci ostaju i dalje… Nasleđivanje… Zašto neko pravi veliko kamenje…

Novi lekovi i polje litotripsije koje se stalno razvija, znatno poboljšavaju tretman bubrežnog kamenja. Ali, još uvek, istraživači traže odgovore na pitanja kao što su:

• Zašto neke osobe nastavljaju da imaju bolno kamenje?
• Kako lekari mogu predvideti ili proveriti one sa rizikom dobijanja kamenja?
• Koji su dugotrajni efekti litotripsije?
• Imaju li geni ulogu u formiranju kamena?
• Koja je to prirodna supstanca (ili supstance) pronađena u urinu koje blokiraju formiranje kamena?

Istraživači takođe rade na novim lekovima koji imaju manje nus pojava.

SVRHA PREVENCIJE KOJU TREBA UPAMTITI

• Ako imate kamen u porodičnoj anamnezi (istoriji bolesti) ili ste imali više od jednog kamena, verovatno ćete razviti još kamenja.
• Dobar prvi korak u prevenciji formiranja bilo koje vrste kamenja je unošenje dosta tečnosti – najbolja je voda.
• Ako ste sa rizikom razvijanja kamenja, Vaš lekar možda izvrši određene analize krvi i urina radi određivanja koje bi faktore trebalo promeniti da se smanji taj rizik.
• Neke osobe će trebati lekove da spreče formiranje kamena.
• Osobe sa hroničnom infekcijom urinarnog trakta i kamenjem će često trebati uklanjanje kamena, ako lekar utvrdi da infekcija rezultira zbog prisustva kamena. Pacijenti moraju da se pažljivo ispitaju da bi se bilo sigurno da je infekcija izlečena.

KAD TREBA DA SE OBRATITE LEKARU?

Ako imate bubrežni kamen, možda već znate kako bolan može da bude napad. Većina bubrežnog kamenja izađe iz organizma bez lekarske intervencije. Ali nekad kamen neće tek tako da ode. Može čak da postane i veći. Vaš lekar može da pomogne.

Treba da se obratite lekaru kada imate:

• izrazit bol u leđima ili boku koji neće da prestane
• krv u urinu
• temperaturu i drhtavicu
• povraćanje
• urin koji smrdi ili je zamućen
• osećaj pečenja pri mokrenju

Ovo mogu biti znakovi bubrežnog kamena koji zahteva lekarsku intervenciju.