Urinarne infekcije spadaju u najčešće infekcije kod ljudi, na drugom mestu iza infekcija disajnih puteva. Najčešće urinarna infekcija je infekcija mokraćne bešike (cistitis ) kojoj su posebno podložne žene. Razlog ove razlike po polovima je u anatomiji , ženski izvodni kanal (uretra) je kod žena mnogo kraći nego kod muškaraca , tako da je prodor bakterija iz spoljne sredine u mokraćnu bešiku olakšan. Kod žena i hormonske promene koje nastupaju posle menopauze takođe imaju uticaja jer prirodna odbrambena reakcija sluzokože uretre slabi . Kao rezultat, žene i do 30 puta češće imaju cistitis od muškaraca. Većina žena će tokom života imati bar jednom upalu bešike , a svaka četvrta će imati još jednu epizodu cistitisa unutar godinu dana . Više od 3 cistitisa godišnje će imati oko 20 % žena i tada se postavlja dijagnoza rekurentnih cistitisa.
Simptomi urinarne infekcije su učestalo i bolno mokrenje , osećaj napetosti u predelu bešike , ponekad i prisustvo krvi pri kraju mokrenja . Dijagnoza se postavlja analizom svežeg uzorka urina – prisustvo većeg broja leukocita ( bela krvna zrnca) , leukocitne esteraze i nitrita u urinu ukazuje na infekciju. Međutim da bi se mogao adekvatno interpretirati nalaz , neophodno je pravilno uzimanje uzorka urina što podrazumeva prethodno pranje genitalnih organa i uzimanje srednjeg mlaza urina. Kod žena koje imaju česte urinarne infekcije , ovaj nalaz je dovoljan za započinjanje terapije , iako se preporučuje da urade i urinokulturu . Urinokultura je bakteriološki pregled urina koji se zasejava na posebne podloge i prati se da li će doći do narastanja bakterija . Takođe se radi i antibiogram u cilju procene osetljivosti određene bakterije na razne antibiotike . Veliku zabunu unosi uobičajena preporuka da se za analizu koristi prvi jutarnji urin , ali ako neko ustaje u 6 ujutru i uzme taj nalaz urina , drži ga na sobnoj temperaturi 2 sata pre odlaska u laboratoriju , broj bakterija se u posudi uvećava i često dobijemo lažnu sliku prisustva velikog broja bakterija . Zato je neophodno uvek uporediti nalaz urina i broj leukocita u njemu sa brojem bakterija. Samo prisustvo bakterija u odsustvo leukocita i simptoma upale bešike ne ukazuje na infekciju i ne zahteva lečenje sem kod posebnih grupa pacijenata .
Upala bešike – cistitis je neprijatno oboljenje ali nije opasno . Glavna razlika između upale bešike i upale gornjih mokraćnih puteva je pojava povišene temperature. Cistitis nikad nije praćen povišenom temperaturom. Tipične simptome cistitisa nekad mogu da daju i druga oboljenja. Kod mlađih, seksualno aktivnih žena su relativno česte infekcije uretre seksualno prenosivim bakterijama kao što su klamidija, mikoplazma i ureaplazma . Kod žena posle menopauze , hormonski dizbalans može da izazove potrebu za češćim mokrenjem i neprijatan osećaj pritiska u predelu bešike i genitalnih organa. Zato je neophodno uvek uraditi nalaz urina i po mogoćstvu i urinokulturu i na osnovu nalaza , po potrebi , započeti adekvatnu terapiji.
Najčešći uzročnik cistitisa, u oko 85 % slučajeva je bakterija ešerihia coli . U javnosti postoji veliki strah od ove bakterije ali treba imati u vidu da je najveći broj sojeva e.coli normalni stanovnik našeg debelog creva i spada u takozvane korisne bakterije . Uzročnik urinarnih infekcije je jedan podtip ove bakterije – uropatogena e.coli. Ešerihija koli je familija bakterija koja obuhvata veliki broj raznih sojeva . Kod učestalih urinarnih infekcija se pretpostavlje da uzročnici pojedinačnog cistitisa mogu da budu različiti sojevi . Postoji i druga terapija a to je da mali broj bakterija može da se „ugnezdi“ u dubljim slojevima sluzokože i da se reaktivira u situaciju lokalnog pada imuniteta , kao na primer posle izaganja hladnoći , ili nekom većem stresu.
U terapiji dokazanog cistitisa se koriste antibiotici ili uroantiseptici . Dužina terapije u zavisnosti od vrste leka se kreće o jednokratne primene do maksimalne dužine od 7 dana . Ranije korišćena terapija sa 3 vrste antibiotika koji bi se menjali na 7 dana je napuštena kao beskorisna a štetna . Produžena terapija menja bakterijsku floru u cervima i vaginalno , povećava sklonost ka glivičnim infekcijama i povećava razvoj rezistentnih bakterija a ni malo ne smanjuje mogućnost ponovne pojave infekcije. Sam cistitis je lako izlečiti , ali je mnogo značajnije sprečite recidive to jest ponovnu infekciju mokraćne bešike. U tome ima značajnu ulogu edukacija pacijenata i primena nekih pravila koji imaju za cilj smanjenje učestalosti cistitisa.
Kod mlađih, seksualno aktivnih žena , seksualni odnos može da izazove upalu bešike . Često se pacijentkinje optužuju svoje partnere da su im preneli infekciju , što nije tačno, razlog infekcije je mehaničko utiskivanje bakterija kojih uvek ima u okolini u mokraćni kanal , odakle lako stignu do bešike . Ima žena koje su posebno osetljive jer su njihove ćelije sluzokože mokraćnih organa prijemčivije za bakterije .
Starije žene , posle menopauze takođe imaju povećanu sklonost ka cistitisu zbog istanjenosti sluzokože mokraćnog kanala što je posledica hormonskih promena. Nelagodnost koju osećaju u genitalnoj regiji nije uvek uzrokovana infekcijom već hormonskim dizbalansom i povećanom osetljivošću sluzokože vagine , mokraćnog kanala i bešike.
Samo prisustvo bakterija u urinu bez simptoma urinarne infekcije se naziva asimptomatskom bakteriurijom . Može da bude uzrokovano neadekvitnim procesuiranjem urina ali i ravnotežom koja se uspostavila na lokalnom nivou gde su bakterije prisutne ali ne izazivaju zapaljensku reakciju . Velika je greška korišćenje antibiotika u takvim situacijama.
Svetska zdravstvena organizacija je još 2011 započela globalnu akciju u cilju redukcije primene antibiotika pod sloganom „ Ako danas ništa ne preduzmemo , nećemo imati lek sutra“. Ova kampanja je i dalje u toku a posedica je zabrunutosti zbog velike i nekritične upotrebe antibiotika koji postaju sve manje delotvorni . Bakterije imaju svoje mogućnosti adaptacije i postaju otporne na antibiotike , a od 1987 nije otkriven nijedan novi antibiotik.
Prof dr Vinka Vukotić , urolog