Bešika je organ čijeg značaja postajemo svesni tek kad počne da nas izdaje . Najčešći poremećaj koji proističe iz poremećaja položaja ili funkcije mokraćne bešike je inkontinencija urina koja podrazumeva nevoljni gubitak mokraće.
Normalna mokraćna bešika:
- se prazni 4- 8 puta tokom dana, na 3- 4 sata
- može da uskladišti 400- 600 ml mokraće, mada se potreba za mokrenjem javlja kada ima oko 300 ml mokraće
- može da Vas probudi da bi se ispraznila 1 do 2 puta tokom noći ako imate više od 65 godina
- daje znak da je puna ali Vam daje dovoljno vremena da stignete do toaleta
- prazni se u potpunosti prilikom
- ne dozvoljava da mokraća nevoljno curi
Bešika ostvaruje svoju funkciju zahvaljujući svojoj građi. Mišić bešike se naziva detruzor i zahvaljujući svojoj sposobnosti da se relaksira omogućava funkciju rezervoara. Ali ovaj mišić se i kontrahuje i tada dolazi do pražnjenja bešike. Ova funkcija je automatska kod male dece i svrha treninga ovladavanja mokraćnom bešikom podrazumeva svesnu kontrolu nad funkcijom bešike. Jednom uspostavljena kontrola nam omogućava da odložimo odlazak u toalet do socijalno prihvatljivog trenutka. U adekvatnoj funkciji bešike, značajnu ulogu ima i urinarni sfikter, kružni mišić koji je deo mišića karličnog dna i koji okužuje mokraćni kanal. Dok se bešični mišić relaksira, sfinkter je stisnut, što omogućava punjenje bešike. U fazi pražnjenja bešike stanje je obrnuto, detruzor se kontahuje a sfinkter opušta. Poremećaj na nivou mišića bešike ili sfinktera dovodi do nevoljnog gubitka mokraće – inkontinencije.
Najčešća 2 tipa inkontinecije su :
- Stres inkontinencija
- Urgentna inkontinencija
U oko 40 % su prisutna oba tipa inkontinencije.
Pored ova 2 tipa postoji još funkcionalna inkontinencija koja je posledica usporenog i otežanog kretanja, tako da osoba ne može da stigne do toaleta. Inkontinencija usled prelivanja se javlja u slučajevima gde je prevaziđen normalni kapacitet iz raznih razloga i višak mokraće iz bešike nevoljno curi.
Stres inkontinencija se javlja pri povećanom intrabdominalnom pritisku koji se javlja pri kijanju , kašlju, naprezanju, podizanju tereta, vežbanju. Tada dolazi do nevoljnog gubitka mokraće u količini od nekoliko kapi do više desetina mililitara mokraće. Kod stres inkontinencije, pred gubitak mokraće se ne oseća prethodna potreba za mokrenjem. Stres inkontinencija kod žena nastaje kao posledica narušenih anatomskih odnosa kao posledica slabljenja muskulature karličnog dna ( na primer posle porođaja ) ili kao posledica slabosti sfinktera. Kod muškaraca, stres inkontinencija može biti posledica operativnog lečenja prostate zbog benignog uvećanja ili zbog pojave karcinoma.
U slučajevima urgentne inkontinencije, pacijenti osete naglu i neodložnu potrebu za mokrenjem, koju ne mogu da kontrolišu. Posledica je prevelike aktivnosti detruzora – mišića mokraćne bešike.
Pre započinjanja bilo kakvog lečenja potrebno je na osnovu upitnika i pregleda proceniti o kakvom tipu inkontinencije se radi. Potrebno je otkriti i neka druga stanja koja mogu da doprinose inkontinenciji kao što su urinarna infekcija, dijabet, neurolološka oboljenja. Najveća prepreka efikasnom lečenju je i činjenica da se pacijenti/tkinje jave lekaru tek 2 godine po nastanku tegoba.
Urgentna inkontinencija se leči lekovima koji imaju za cilj opuštanje mišića bešike čime se postiže povećanje kapaciteta mokraćne bešike. Ukoliko lekovi ne pomognu od pre nekoliko godina se dobar efekat postiže ubrizgavanjem Botulinuma u zid bešike.
Stres inkontinencija se u zavisnosti od izraženosti leči na više načina. Najjednostavniji način su Kegelove vežbe, koje su efikasne, pogotovu u početnim stadijumima, ali se moraju sprovoditi redovno. Pre započinjanja vežbi važno je identifikovati mišiće koje treba vežbati. To se najlakše postiže prekidom protoka mokraće tokom mokrenja, na taj način se prepoznaju pravi mišići. Na dalje, vežbe se nikad ne rade u fazi mokrenja. Pošto ste tačno prepoznali mišiće koje treba vežbati, pošto ispraznite bešiku, vežbe ćete raditi u stojećem ili ležećem položaju. Prvo se stegnu mišići u trajanju od 3 sec, potom opuste u istom trajanju, što treba ponoviti 10 puta. Pri narednim vežbama dužina kontrakcije i relaksacije treba postepeno da se povećava do 10 sec naizmenično. Ovaj set vežbi bi trebalo ponavljati 3 puta dnevno.
Kod urgentne inkontinencije takođe postoji mogućnost samopomoći koja se sastoji u sledećem: u trenutku kada se dobije neizdrživa potreba za mokrenjem treba zastati, stegnuti mišiće karličnog dna, opustiti ostale delove tela, koncentrisati se na zaustavljanje potrebe za mokrenjem. Potom treba sačekati da ovaj neizdrživ nagon postepeno prođe i zatim lagano otići do toaleta.
Elektrostimulacija je metoda koja se koristi u lečenju stres inkontinencije, mešane inkotinencije i urgentne inkontinencije. U zavisnosti od inkontinencije koriste se različite struje, seanse traju do 30 minuta i mogu se sprovoditi u kućnim uslovima pošto se pacijent prethodno obuči. Struja se aplikuje putem vaginalne sonde kod žena ili analne kod muškaraca. Link na site: https://www.tenscare.co.uk– continence
Teži oblici stres inkontinencije se ne mogu izlečiti vežbama ili elektrostimulacijom, i tada je neophodno hirurški intervenisati. Hirurške intervencije imaju za cilj korekciju poremećenih anatomskih odnosa, podizanjem vrata mokraćne bešike i postavljanjem potpore ispod mokraćne bešike. Sada se sve više koriste trake od veštačkih materijala koje se provlače ispod mokraćnog kanala i zakače za neku čvršću formaciju u karlici ili na prednjem trbušnom zidu. Ove intervencije su relativno jednostavne i daju dobre rezultate u slučajevima izražene stres inkontinencije. Od skoro se trake mogu koristiti i u lečenju stres inkontinencije kod muškaraca.
Najteži oblici stres inkontinencije se leče postavljanjem veštačkih sfinktera. Link na sajt: www.americanmedicalsystems.com